Opština Osečina
U Narodnoj biblioteci Osečina 20. juna odrzano je knjževno veče Branka Pirigića, pedagoga od koga su generacije đaka sticale znanja o jeziku, književnosti i uopšte o životu. Tokom ovog književnog druženja predstavljnjeni su njegovi prozni zapisi „Povratak u Suton” koji su objavljeni 1995. godine, zatim „Nebo nad Valjevom ” iz 2002. i „Odlazak u Sumrak” izdat 2012. godine.
Branko Pirgić rođen je 26. februara 1952. godine u Valjevu. Završio je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, na odseku za književnost. Radio je kao profesor i novinar. Piše prozu, eseje i književnu kritiku. Njegovi književno-teorijski članci objavljivani su u brojnim dnevnim novinama i nedeljnim časopisima, u knjuiževnim publikacijama i zbornicima.
Radio je u Matičnoj biblioteci “ Ljubomir Nenadović ” u Valjevu kao organizator kulturnih programa. Dobio je stručno zvanje bibliotekara 2000. godine. U Kanadi je predavao srpski jezik našoj deci. Sada je slobodan umetnik. Organizuje i učestvuje u brojnim kulturnim manifestacijama u Beogradu i Valjevu.
– U prvoj knjizi Branka Pirgića „Povratak u Suton”, izuzev nekoliko noveleta i jedne priče koja pripada fantastici, svi trenuci vezani su za Valjevo, autentični su i doživljeni. Postmodernističkim književnim postupkom, Branko Pirgić hvata najtananije trenutke, koji blesnu i prođu, čije važnosti najčešće nismo ni svesni, a koji su iz samog jezgra našeg života i življenja. Likovi običnih sugrađana, opisi običnih prostora kroz koje se svakodnevno krećemo, sve ono što niko ne smatra važnim ušlo je u sferu Pirgićevog interesovanja i razmišljanja. Pravi smisao krije se najčešće u, na izgled, najnevažnijem, povratak se može naslutiti u odlaženju, a najuzbudljivije putovanje je prema mestu iz kojega smo pošli –rekla je Ana Ivković, profesor književnosti i vršilac dužnosti direktora Narodne biblioteke Osečina.
Knjiga pod naslovom „Nebo nad Valjevom ” je prozna zbirka iz tri dela. U prvom, naslovljenom „Detinjstvo”, Pirgić evocira uspomene na davne dane školovanja i sticanja različitih iskustava. Beležeći vlastite fascinacije Valjevom i okolinom na sredini prošlog veka, on govori o korzou, kafansko-klupskoj sceni Abraševića, žurkama, parku na Jadru, starim bioskopima i predstavama, Ciganima, tumaranjima kroz predeo oko i iznad grada. Iz ovih proznih zapisa struji dah nestalih oblika života, umrlih ili minulih likova i iskre boje i zvuci žargona kojim se govorilo, kao u šumnoj gužvi. Upravo taj šum postojanja, uravnoteženo liričan i ciničan, uvodi čitaoca u „Kaznu”, drugi prozno-lirski krug. U njemu se dah daljih i bližih vremena evocira iz samog jezika: novinskih naslova, parola, rečenica čutih pazarnim danima na valjevskoj pijaci, ekstatičnih stihova, iz kafana i ambulantskih čekaonica. Smenjuju se komični i cinični pasaži, neverovatna imenovanja i oštre definicije realnosti u mnoštvu njenih vidova.
Treći deo knjige s naslovom „Putopisne” bavi se putovanjima u Prag, Pecku, Njujork, Vašington, Hilandar, ukrštanjima doživljaja velikog, belog sveta sa doživljajima susreta sa zemljacima, umetnicima i prijateljima rasutim po meridijanima. Pisac pronalazi meru privatnosti, njegove ponekad književno nemotivisane emocije ili pretpostavke pretvaraju se u lični pečat teksta, čiji prozori gledaju ka drugim ljudima, fasadama, krošnjama, vodenim tokovima, trgovima, samom dnu. To dno (življenja) kao lični izbor, jedna od poslednjih reči u knjizi, prethodi „suvoj drenovini” ličnih fascinacija, priloženoj na kraju.
O Pirgiću je pisao Vasa Pavković, trenutno najpoznatiji srpski književni kritičar, koji kaže:
-Branko Pirgić je godinama, decenijama ustvari, prisutan u ovdašnjoj periodici kao esejista i književni kritičar, pa ipak, donedavno nije objavljivao knjige. Ne znam zbog čega, ali sudeći po „Nebu nad Valjevom”, to je prava šteta. “ Nebo nad Valjevom “ je dobro napisana piščeve zrelosti. Nadam se i najava budućih Pirgićevih knjiga.
Ana Ivković je govorila i o trećoj Pirgićevoj zbirci „Odlazak u sumrak” u kojoj pisac iz neobičnih uglova odslikava život u provinciji, likove, atmosferu, dogodovštine , iščezla i zaboravljena mesta okupljanja, korzo, kafane, bioskope, igranke…To je knjiga o Valjevu I Valjevcima. Iza naslova ” Odlazak u sumrak” krije se odlazak u nešto što je prelivno, nedefinisano… Ovi topli, humoristički i meditativni zapisi bude nostalgiju za prohujalim vremenima, ali se se bave i ovdašnjim mrakovima i duhovnim vampirizmom.
Kao i prethodno prozno delo „Odlazak u sumrak“ spada u prozu stvarnosti, ne u stvarnosnu prozu. Stvarnosna proza u osnovi je i dalje proza stvarnosti koju i kakvu kreira pisac za potrebe angažovanja emocija čitaoca. Prozu stvarnosti, pak, čini stvarnost kako ju je pisac zabeležio , zapisao po viđenju, učestvovanju, čuvenju, pripadanju njoj takvoj.
Stotinak zapisa ove uzbudljive prozne zbirke predstavljaju ugođaj za čitaoca koji vole zgusnutu i upečatljivu sliku srpske palanke. Na jednom mestu autor beleži: “ Cela srpska istorija se može spakovati u dve reči: seobe i deobe, a njen luk ide od zlatne viljuške preko zlatnih osamdesetih i zlatnog opanka do kašikare devedesetih.“
Svoje dokoličarske trenutke Branko Pirgić je ispunjavao foto beleškama, negujući svoju dečačku ljubav prema fotografskoj umetnosti. Na kraju zanimljive književne večeri u Osečini on je publici predstavio tu svoju kolekciju fotografija nazvanu „Fotousputnica”.
