Vršaj na imanju Gorana Petrovića iz sela Osečine

Vršidba je do ne tako davnih godina i na zatalasanim terenima zapadne Podgorine bila jedan od najvažnijih godišnjih poslova zemljoradnika. Žito se sejalo ne toliko radi prodaje već pretežno za potrebe ovdašnjih domaćinstva. Međutim, malo po malo, što zbog nedostatka radne snage, što zbog malo bolje isplativosti u voćarstvu ili stočarstvu, gajenje žitarica svedeno je na minimum i pojedinačne slučajeve, a hlebno brašno ili hleb uglavnom se – kupuju.

Jedan od retkih izuzetaka ove godine je Goran Petrović iz Osečine sela. On, istina, nije ostao na imanju predaka već živi i radi u Beogradu, ali posle očeve smrti on se trudi da, kao nekada, svaki „komad” zemlje obradi i da sve kulture koje ovde uspevaju budu zastupljene. Ekonomska računica je u drugom, a tradicija u prvom planu.

Ovog leta vršidba je kod Petrovića ponovo okupila brojnu rodbinu i meštane. Prvo su uspešno završili posao, a potom su učesnici „mobe”, baš kao što je to ovde običaj, bili bogato počašćeni od strane domaćina. Prinos je bio sasvim solidan za ove krajeve. Na sve strane „prštalo” je od zadovoljstva zbog obnovljene podgorske egzotike…