Opština Osečina
Podela pomoći socijalno ugroženom stanovništvu, izbeglicama, a od majskih nepogoda i postradalima od poplava i klizišta, vrši se iz jedne kancelarije prepune svakojake robe i sa pet – šest magacinskih punktova raštrkanih po celoj Osečini, bez automobila i kamiona za prevoz, sa malo volontera od kako je počela školska godina, u „preteškim uslovima”, kako ističe Snežana Andrić, jedino profesionalno lice u Crvenom krstu, ova humanitarna institucija vrši.
– Broj korisnika je posle nepogoda gotovo udvostručen i sada se na spiskovima nalazi skoro 1.000 ljudi, koji na ovaj način preživljavaju ili ublažavaju svoje novonastale ekonomske nevolje. Pomoć stiže sa svih strana u velikim količinama, oko 30 tona do sada, pa nije ni malo lako da se sve to prihvati, sortira, skladišti, upakuje i podeli – kaže Snežana Andrić i dodaje da joj teško pada što među brojnim licima kojima se pomaže ima i onih koji nisu zadovoljni.
Jedan od njih je Dejan Mladenović (40) iz Dragijevice, koji se na rad Crvenog krsta požalio lokalnim medijima. Ističući da je samohrani otac od astme obolelog dečaka od 2,5 godine, da živi u domaćinstvu sa bolesnom majkom Slobodankom (65) i da nema stalni posao, a da mu je klizište pre nekoliko godina u nepovrat odnelo 2,5 hektara, ove godine i ostatak oranice i zatvorilo put do šume, Mladenović je izjavio:
– Prvi paket dobio sam u julu, ali već sledećeg meseca pomoć je bila za dve trećine manja. Nigde zejtina, šećera, brašna i drugih najvažnijih namirnica. Za mene nema, a video sam da se drugima izdaju. Tražio sam samo nešto hrane, odeće i obuće, patike, na primer, za dete, ali sam odbijen. Navodno, roba je u drugom magacinu, trebalo bi da se prebaci u novi… To već dugo traje, a zima je na pragu. Nekim prehrambenim proizvodima ističu rokovi trajanja i biće bačeni dok neko gladuje. Prijavio sam to u opštinu i ako se ništa ne promeni idem peške u Beograd da protestvujem.
Snežana Andrić, koja je na nedavno sprovedenim izborima ponovo izabrana za sekretara Crvenog krsta Osečine (novi predsednik je Svetozar Gačić), kaže da se raspodela vrši po kriterijumima dobijenim uz robu, da je sve što je podeljeno dato po spiskovima nadležnih i potpisano od strane onih koji su robu podigli. Radi se uporedo sa drugim redovnim poslovima i velikim projektima, kao što je „Promocija humanih vrednosti” za 12 opština. Slaže se da je nevolja u tome što često ne dođe dovoljno svake vrste robe za svakog korisnika, što izaziva nepoverenje i nestrpljenje kod onih koji to ne dobiju u prvoj ili drugoj raspodeli.
– Kako, na primer, 18 flaša jestivog ulja ili jedan dušek na naduvavanje podeliti na toliko korisnika? – pita se ona, dodajući da se o svemu vodi računa, koliko god je to moguće, kako bi svi što bolje bili snabdeveni. Zato smatra da je Mladenovićevo negodovanje neopravedno, a da je nepravedno to što malo ko primećuje loše uslove za rad i što niko ne vodi računa o tome kako su ona i volonteri zaštićeni od pojedinih nestrpljivih korisnika.
