ВЕСТИ:
Почетна / вести / привреда / Издање Народне библиотеке поводом осмог Сајма шљива
Издање Народне библиотеке поводом осмог Сајма шљива

Издање Народне библиотеке поводом осмог Сајма шљива

Aнтологија „Шљиви у част”, коју је за издавање припремила Народна библиотека Осечина, избор је песама и здравица о шљиви. Повод изласка ове антологије је осми Сајам шљива у Осечини, који се ове године у одржава од 30. августа до 1. септембра.

Полазећи од тога да је шљива домаћа традиционалана воћка, симбол верности, лепоте, среће, врлине, храбрости, снаге и плодности, приликом избора песама и здравица за антологију „Шљиви у част” приређивач је имао у виду песме које су посвећене шљиви и производима од шљиве. Антологија има четири дела.

У првом делу налазе се народне песме у којима се јавља мотив шљиве, а потом и ракије. У српским народним песмама поред винове лозе, грожђа и вина, заступљенe су и ракија и шљива, с тим што је у јуначким песмама ракија, а наручито шљивовица, заменила вино од времена ослободилачких устанака од Турака, када је постала незамењив чинилац српског јунаштва. Уз ракију се ратовало, ракијало и певало уз гусле. Несумњиво је да је у тим ратним очајничким приликама шљивовица играла пресудну улогу.

У другом делу антологије заступљене песме познатих српских песника, који су животом и поезијом оставили неизбрисив траг у нашој литератури и култури уопште: Добрица Ерић, Милосав Тешић, Милован Данојлић, Душко Новаковић, Десанка Максимовић, Оскар Давичо… Такође, у антологији су својим квалитетом пронашле песме мање познатих песника, али и завичајних песника. У српској поезији, како у уметничкој тако и народној шљива је чест мотив. Песничке слике које се развијају из овог мотива крећу се у распону од шљиве као чувара српске традиције па све до шљиве и производа од ње као узрочника непреспаваних ноћи, заноса , па чак и страдања. Било да је шљива симбол, метафора или само мотив за неку другу песничку слику, шљива остаје један од најпрепознатљивијих мотива на поетској слици Србије.

Здравице су заступљене у трећем делу. Без ракије у Србији није могла да прође ни једна свечаност јер је играла важну улогу у ритуалима. Где год је била ракија обавезно се казивала здравица, у којој је опште место изражавање најбољих жеља за здравље и срећу укућана, пријатеља, родбине, кумова као и самих гостију. После сваке здравице следи испијање ракије.

Четврти, односно завршни део антологије посвећен је здравицама са такмичења здравичара, које је по први пут у оквиру Сајма шљива одржано 1. септембра 2012. године.

– Ваља истаћи да је ова антологија показатељ да су шљива и њени производи служили не само као инспирација песника већ и као један вид традиционалне забаве те су као такви дубоко уткани у свест српског народа. Тиме је постала део почасти коју одајемо плавој „краљици воћа” са тенденцијом настављања како би се овом традиционалном бренду дало место које заслужује, а и како би наставила да инспирише стихотворце – каже Ана Ивковић, вршилац дужности директора и библиотекар у Народној библиотеци Осечина.

Scroll To Top