Opština Osečina
(Intervju sa Nenadom Stevanovićem, predsednikom Opštine Osečina)
Opština Osečina – srpska i regionalna prestonica suve šljive i šljivarstva, kako je često nazivaju, svoj razvoj vidi u voćarstvu po kom je nadaleko poznata. Na ovoj teritoriji, kako navodi Nenad Stevanović, predsednik opštine, oko 3.000 hektara je pod voćem, tri četvrtine stanovništva bavi se poljoprivredom, dok od ukupnog izvoza voća, čak polovina izvezenih suvih šljiva iz Srbije potiče upravo iz ovog kraja. „Klima i nadmorska visina od 210 do 973 metra Osečinu čini idealnim mestom za voćarstvo. Šljiva je dominantna i samo na našoj teritoriji nalazi se preko milion stabala, što znači da ih je 70 po glavi stanovnika. Takođe, tu je i malina, koje nažalost ima sve manje, kupina, koja je poslednjih godina imala dobru cenu, a poznati smo po višnji i trešnjama. U poslednje vreme sve više ljudi bavi se pčelarstvom. Ovo je nezagađen kraj koji pruža mogućnost za proizvodnju kvalitetnog meda“, istakao je Stevanović.
Kako vidite dalji razvoj voćarstva u vašem kraju?
Pored kompanije „Podgorina fruht“ ovde postoji i zemljoradnička zadruga Pecka sa 130 zaposlenih koja nije u sjajnoj situaciji, ali nam je vrlo bitna jer se nalazi na prostoru koji je pravi voćarski kraj. Oko 6.000 tona suvih šljiva izveze se iz Srbije, od toga 3.000 tona je iz Osečine. Poznati smo po suvoj šljivi i na ovom prostoru u poslednjih par godina niklo je puno firmi koje se bave njenom preradom. Mislim da smo uspeli da animiramo ljude na selu da poljoprivrednoj proizvodnji pristupe na malo drugačiji način sa određenim preduzetničkim duhom. U selima smo 2006/7. godine imali od 10 do 15 mini sušara, dok danas imamo od 160 do 170. Ljudi sada shvataju da šljivu ne treba da prodaju svežu, u džakovima, kada neko naiđe i pokupi, već da treba da je zadrže, prerade i kao takvu plasiraju onda kada im odgovara.
Kakve podsticaje pružate za pokretanje sopstvenog biznisa i na koji način stimulišete mlade da ostanu?
Opština za svako dodatno radno mesto daje 1.000 evra, ali pod uslovom da preduzeće ima najmanje deset zaposlenih, da novozaposleni radnik bude u radnom odnosu najmanje dve godine i sa prebivalištem na teritoriji opštine. Ukoliko investitor zaposli najmanje pedeset radnika dobija mogućnost besplatnog korišćenja zemljišta, subvencije pri izgradnji infrastrukturnih projekata – prilazni putevi 100 posto, trafostanice 50 odsto. Besplatan priključak na javni vodovod i kanalizaciju, kao i oslobađanje od komunalne takse za godinu u kojoj je preduzeće osnovano, dobija investitor koji zaposli deset radnika. Takođe, svi investitori na raspolaganju imaju besplatnu pravnu pomoć pri osnivanju preduzeća i dobijanju građevinskih i drugih dozvola koje se izdaju u najkraćem roku. Za procenu uticaja projekta na životnu sredinu – 36 dana i sedam za dobijanje građevinske dozvole.
Kada je reč o mladima, naglasio bih da imamo sjajne studente koji imaju visoke proseke na najtežim fakultetima, iako školovanje odavde nije ni lako ni jeftino. Trudimo da im pomognemo stipendiranjem. Ove godine 60 studenata koji imaju prosek preko osam dobija mesečnu stipendiju od skoro 10.000 dinara. Sa njima se, kao i prethodnih godina, zaključuje ugovor koji ih obavezuje da se zaposle na prostoru naše opštine. To je jedini način da im pomognemo i zadržimo ih. Nažalost, za sve te mlade ljude često nema dovoljno radnih mesta, pa onda moramo da ih pustimo da odu.
Koliko će obilaznica i Koridor 11 Osečinu učiniti interesantnijom za investitore? Da li su u planu nova ulaganja u infrastrukturu?
Loša putna infrastruktura otežava i dolazak investitora. Primer za to je i „Podgorina fruht“, sjajan investitor koji je pre svega u Osečinu došao zbog kvalitetne sirovine. Posao im otežava loša putna mreža zbog koje ne mogu normalno da izvoze svoje proizvode. Iz kredita Svetske banke urađena je polovina puta od Valjeva ka Osečini, ove godine je planiran nastavak do naše opštine i dalje ka Loznici. U planu je bila i pruga Valjevo-Loznica iz ruskog kredita. Dosta toga je na njoj urađeno, međutim, država je procenila da se treba bazirati na prugu Beograd-Novi Sad jer to zahteva EU.
Pre dve godine pokrenuli smo jedan odličan projekat u saradnji sa Češkom razvojnom agencijom. Reč je o ulaganju u vodovodnu mrežu. Donacija je bila u vidu materijala, a naše komunalno preduzeće bilo je izvođač radova. Tokom 2012. i 2013. godine urađeno je 2.700 metara do Belotića. Smatram da je ovaj vid projekata veoma dobar i trebalo bi ga primenjivati i u budućnosti. Sa istom agencijom još uvek pregovaramo, ali zbog izbora u Češkoj i sada kod nas svi projekti se odvijaju usporeno. Verujemo da ćemo uz njihovu pomoć pokrenuti izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Kako ocenjujete razvoj privatnog preduzetništva u vašoj opštini?
Pored voćarstva, imamo puno preduzeća koji se bave preradom plastike. Reč o 23-24 firme koje su nastale kada je kompanija „Krušik plastika“ dospela u tešku situaciji. Nekoliko firmi zapošljava i do 50 radnika, negde je reč o porodičnim preduzećima, dok pojedine zapošljavaju od 20 do 30 radnika. Jedna od poznatih firmi u ovom kraju je „Jadar pak“, koja se bavi proizvodnjom čajeva. Polovinu svoje proizvodnje izvoze u zemlje u okruženju, a krenuli su i sa izvozom čajeva u Kuvajt. Prisutni su u svim marketima u Srbiji i imaju 50 zaposlenih.
Zašto je Osečina atraktivno mesto za ulaganja, očekujete li neke nove investicije?
Mislim da mnoge opštine nude slične uslove. Ono što nas čini privlačnim jesu pre svega kvalitetna sirovina, tradicija u voćarskoj proizvodnji, kao i kvalifikovana radna snaga. Veliku šansu vidimo u konditorskoj industriji. U Osečini se nalazi fabrika „Marcipan“ koja je privatizovana i radi sa minimalnim kapacitetima, iako ima mnogo ljudi koji su godinama radili u toj industriji i koji znaju posao. Pre par meseci razgovarali smo i sa predstavnicima „Bambija” i nadamo se da ćemo u narednom periodu naći neko rešenje za ovu fabriku. Takođe, želimo da pokrenemo i tekstilnu industriju. Bilo je više razgovora sa fabrikom „Vali“ iz Valjeva, koja osim u tom gradu, pogon ima i u Loznici. Pokretanje ove industrije dovelo bi do priliva ženske radne snage, što je vrlo važno za razvoj i povećanje nataliteta.
Za investitore važna politička stabilnost
„Mislim da investitorima najveći problem predstavlja birokratija. Pored infrastrukture koja je važna, za njih je još bitnija politička stabilnost koju očekuju ako već ulažu ogromna sredstva. Investitori žele da svoje investicije realizuju onako kako su planirali. Primera radi, Austrijanci su do sada u „Podgorinu fruht” uložili dosta novca i sada osluškuju šta će se dalje dešavati. Naravno da im je bitno šta se događa u Srbiji jer fabriku ne mogu da stave na leđa i odnesu. I da je prodaju ne mogu da izvuku onoliko koliko su uložili i zato im je važno kakva je situacija kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou“, navodi predsednik opštine Nenad Stevanović.
Sajam šljiva motor razvoja turizma
Prema rečima predsednika opštine, Sajam šljiva je najznačajniji događaj u Osečini. Tokom ove manifestacije, u kojoj učestvuje 200 izlagača, ovaj kraj poseti više stotina stranaca i po nekoliko desetina hiljada poslovnih ljudi i turista. Pored motela i drugih smeštajnih kapaciteta, sva sela se angažuju u primanju gostiju. „Tokom trajanja sajma naša opština postaje „Jugoslavija u malom” i upravo ova manifestacija pomogla nam je da shvatimo šta sve imamo, a nedovoljno koristimo i šta nam nedostaje. U Osečini postoje velike mogućnosti za razvoj seoskog turizma koji je već sada dosta zastupljen, a pored toga veliku šansu vidimo u sportskom turizmu, pre svega dečjem. Pored fantastične sportske hale sa fitnes centrom, teniskim terenima, bazenima i brojnim igralištima, Osečina ima i smeštajne kapacitete koji su tokom leta maksimalno popunjeni. „Postoje brojni kulturno-istorijski spomenici i pravoslavni hramovi, kao i fantastična planina Rožanj, koja kao i Gornje Crniljevo – selo sa više izvora mineralne vode, pruža ogromne mogućnosti za razvoj zdravstvenog turizma“, ističe Nenad Stevanović, predsednik Opštine Osečina.
