Opština Osečina
Pripremanje zimnice od svih vrsta povrća i voća kreće već od rane jeseni, a pozni jesenji dani su uobičajeno vreme za ostavljanje mesa i mesnih prerađevina za dolazeći hladniji zimski period. U podgorskim selima gotovo da i nema domaćinstva koje to ne čine na tradicionalan način. Međutim, u naseljima gradskog tipa, poput opštinskog sedišta Osečine, zbog pooštrenih propisa oko uslova za gajenje domaćih životinja, popularni svinjokolji su poslednjih godina postali prava retkost.
Međutim, Luka Lazić iz Osečine, čija je kuća u blizini centra varoši, posle zabrane nadležnih da svinje tovi u svinjcu u svom dvorištu, uspeo je da našto dalje, u delu mesta koje nije pokriveno zabranjujućom opštinskom odlukom, pronađe kutak i odgaji dve zimine ukupne težine od 400 kilograma „žive mere”.
Decembarskog vikenda, po prohladnom vremenu „ukrašenim” snežnim ambijentom, krenuli su planirani i dugo očekivani poslovi. Pomoć sa strane bila je više poželjna nego neophodna. Za svaki slučaj, osim ukućana, još su angažovani: domaćinov brat i rođaci, kumovi i drugovi, komšije i kolege…
Uz rano jutarnju „vruću” ili hladnu rakiju, kuvano vino ili čašu „drugog otoka” od nove berbe, poneko pivo ili samo crnu kafu, poslovi su brzo i uspešno odmicali. Kad je stigla potvrda od veterinara da je meso ispravno za korišćenje odmah je i roštilj proradio. Uz dobar zalogaj tazeluka i salate, sve je lakše. Na hladnoću i sneg niko više nije obraćao pažnju. Tako sve do mrklog mraka, pa i sutradan do podne.
Šnicle za zamrzivač, meso za mlevenje, vešalice, kaiševi slanine i rebra za sušenje, onda domaća kobasica, kavurma, švargla, mast i čvarci, „duvan”, naravno. Svega za svakog, a ostade dosta i domaćinu i njegovoj čeljadi. Biće još, vele, kako naš narod kaže „i za gušu i za dušu”, samo sad prvo da se osuši u sušari na blagom dimu iz bukovih panjeva, pa onda da prođu pričešće i Božićni post …
Fotografija: Pripreme za zimu kod Luke Lazića (na slici: levo)
