ВЕСТИ:
Почетна / вести / култура / Одржано књижевно вече Бранка Пиргића
Одржано књижевно вече Бранка Пиргића

Одржано књижевно вече Бранка Пиргића

У Народној библиотеци Осечина 20. јуна одрзано је књжевно вече Бранка Пиригића, педагога од кога су генерације ђака стицале знања о језику, књижевности и уопште о животу. Током овог књижевног дружења представљњени су његови прозни записи „Повратак у Сутон” који су објављени 1995. године, затим „Небо над Ваљевом ” из 2002. и „Одлазак у Сумрак” издат 2012. године.

Бранко Пиргић рођен је 26. фебруара 1952. године у Ваљеву. Завршио је Филолошки факултет Универзитета у Београду, на одсеку за књижевност. Радио је као професор и новинар. Пише прозу, есеје и књижевну критику. Његови књижевно-теоријски чланци објављивани су у бројним дневним новинама и недељним часописима, у књуижевним публикацијама и зборницима.

Радио је у Матичној библиотеци “ Љубомир Ненадовић ” у Ваљеву као организатор културних програма. Добио је стручно звање библиотекара 2000. године. У Канади је предавао српски језик нашој деци. Сада је слободан уметник. Организује и учествује у бројним културним манифестацијама у Београду и Ваљеву.

– У првој књизи Бранка Пиргића „Повратак у Сутон”, изузев неколико новелета и једне приче која припада фантастици, сви тренуци везани су за Ваљево, аутентични су и доживљени. Постмодернистичким књижевним поступком, Бранко Пиргић хвата најтананије тренутке, који блесну и прођу, чије важности најчешће нисмо ни свесни, а који су из самог језгра нашег живота и живљења. Ликови обичних суграђана, описи обичних простора кроз које се свакодневно крећемо, све оно што нико не сматра важним ушло је у сферу Пиргићевог интересовања и размишљања. Прави смисао крије се најчешће у, на изглед, најневажнијем, повратак се може наслутити у одлажењу, а најузбудљивије путовање је према месту из којега смо пошли –рекла је Ана Ивковић, професор књижевности и вршилац дужности директора Народне библиотеке Осечина.

Књига под насловом „Небо над Ваљевом ” је прозна збирка из три дела. У првом, насловљеном „Детињство”, Пиргић евоцира успомене на давне дане школовања и стицања различитих искустава. Бележећи властите фасцинације Ваљевом и околином на средини прошлог века, он говори о корзоу, кафанско-клупској сцени Абрашевића, журкама, парку на Јадру, старим биоскопима и представама, Циганима, тумарањима кроз предео око и изнад града. Из ових прозних записа струји дах несталих облика живота, умрлих или минулих ликова и искре боје и звуци жаргона којим се говорило, као у шумној гужви. Управо тај шум постојања, уравнотежено лиричан и циничан, уводи читаоца у „Казну”, други прозно-лирски круг. У њему се дах даљих и ближих времена евоцира из самог језика: новинских наслова, парола, реченица чутих пазарним данима на ваљевској пијаци, екстатичних стихова, из кафана и амбулантских чекаоница. Смењују се комични и цинични пасажи, невероватна именовања и оштре дефиниције реалности у мноштву њених видова.

Трећи део књиге с насловом „Путописне” бави се путовањима у Праг, Пецку, Њујорк, Вашингтон, Хиландар, укрштањима доживљаја великог, белог света са доживљајима сусрета са земљацима, уметницима и пријатељима расутим по меридијанима. Писац проналази меру приватности, његове понекад књижевно немотивисане емоције или претпоставке претварају се у лични печат текста, чији прозори гледају ка другим људима, фасадама, крошњама, воденим токовима, трговима, самом дну. То дно (живљења) као лични избор, једна од последњих речи у књизи, претходи „сувој дреновини” личних фасцинација, приложеној на крају.

О Пиргићу је писао Васа Павковић, тренутно најпознатији српски књижевни критичар, који каже:

-Бранко Пиргић је годинама, деценијама уствари, присутан у овдашњој периодици као есејиста и књижевни критичар, па ипак, донедавно није објављивао књиге. Не знам због чега, али судећи по „Небу над Ваљевом”, то је права штета. “ Небо над Ваљевом “ је добро написана пишчеве зрелости. Надам се и најава будућих Пиргићевих књига.

Ана Ивковић је говорила и о трећој Пиргићевој збирци „Одлазак у сумрак” у којој писац из необичних углова одсликава живот у провинцији, ликове, атмосферу, догодовштине , ишчезла и заборављена места окупљања, корзо, кафане, биоскопе, игранке…То је књига о Ваљеву И Ваљевцима. Иза наслова ” Одлазак у сумрак” крије се одлазак у нешто што је преливно, недефинисано… Ови топли, хумористички и медитативни записи буде носталгију за прохујалим временима, али се се баве и овдашњим мраковима и духовним вампиризмом.

Као и претходно прозно дело “Одлазак у сумрак” спада у прозу стварности, не у стварносну прозу. Стварносна проза у основи је и даље проза стварности коју и какву креира писац за потребе ангажовања емоција читаоца. Прозу стварности, пак, чини стварност како ју је писац забележио , записао по виђењу, учествовању, чувењу, припадању њој таквој.

Стотинак записа ове узбудљиве прозне збирке представљају угођај за читаоца који воле згуснуту и упечатљиву слику српске паланке. На једном месту аутор бележи: “ Цела српска историја се може спаковати у две речи: сеобе и деобе, а њен лук иде од златне виљушке преко златних осамдесетих и златног опанка до кашикаре деведесетих.“

Своје доколичарске тренутке Бранко Пиргић је испуњавао фото белешкама, негујући своју дечачку љубав према фотографској уметности. На крају занимљиве књижевне вечери у Осечини он је публици представио ту своју колекцију фотографија названу „Фотоуспутница”.

 

 

Scroll To Top