Opština Osečina
Voće koje se iz Srbije šalje na tržište Evropske unije mora biti i higijenski bezbedno da se ne bi dogodilo da prenese neki virus
Valjevo – Podatak da je prošlogodišnji izvoz voća i njegovih proizvoda sa područja kolubarskog i mačvanskog okruga na tržišta Evropske unije iznosio 110 miliona dolara dovoljno govori o značaju ove poljoprivredne grane.
Međutim, ovakav bilans može da doživi sudbinu kule od karata ako se ne budu poštovali strogi propisi o bezbednosti voća i povrća. Nikome nije ni nakraj pameti da uz maline, jagode ili trešnje dobije i virus hepatitisa A koji izaziva žuticu i druge zdravstvene probleme.
Ovo upozorenje čulo se na nedavnom skupu predstavnika Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Zavoda za javno zdravlje a u organizaciji Regionalne privredne komore iz Valjeva. Pored voćara, učesnici ovog sastanka bili su i hladnjačari iz ovog kraja.
Naime, na nekoliko meseci pred berbu ranog voća, proizvođači i hladnjačari kao i ostali učesnici u lancu upozoreni su da moraju da poštuju stroge propise o bezbednosti voća i povrća koje se izvozi iz Srbije u zemlje Evropske unije.
Naprosto, kako se čulo, improvizacija ne sme biti, jer i pored svih atributa da je voće iz ovog kraja jedinstvene arome, ukusa i kvaliteta proizvođači mogu da ostanu kratkih rukava.
– U proteklih nekoliko godina bilo je epidemija, pre svega u skandinavskim zemljama, nakon konzumiranja svežeg jagodičastog voća uvezenog sa teritorije Srbije. Ono je bilo zagađeno virusom hepatitisa A koji izaziva zaraznu žuticu kao i norovirusom. Zbog toga je važno svima u lancu – od branja voća, prvenstveno malina, pa sve do predaje istog hladnjačarima objasniti kako eliminisati rizik. Neophodno je obezbediti uslove za pranje ruku, kontrolisati toalete i otpadne materije, držati na odgovarajućem nivou higijenu celokupne opreme, kao i higijenu transportnih sredstava. Potrebno je da voda koja se koristi za navodnjavanje i pranje bude higijenski čista. Većina ovih uslova je na selu teško ostvariva, ali na tome se insistira oštrijim uslovima o bezbednosti voća i povrća – kaže dr Biljana Rajković, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti pri Zavodu za javno zdravlje iz Valjeva.
Na skupu u Valjevu čulo se da jedan broj hladnjačara još nije uspeo da dostigne funkcionalni nivo sistema bezbednosti po Hasap standardu, pa će poljoprivredna inspekcija do početka sezone berbe i otkupa voća proveravati ovu tu obavezu.
– Evropski zahtevi su specifični i insistiraćemo na tome da svim učesnicima u lancu predočimo koje su naše obaveze i šta se očekuje od proizvođača i države. Voće koje izvozimo u Evropu treba da bude prepoznato i prihvaćeno kao srpski brend. Inače, naš zakon o bezbednosti hrane usaglašen je sa onim u Evropskoj uniji i ceo sistem je zasnovan na Hasap standardu, koji predstavlja neku vrstu „sitne mreže“ za sprečavanje rizika – naveo je Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kada smo malinarima iz valjevskog kraja još pre nekoliko godina predočili da će vrlo brzo u berbu morati da idu sa specijalnim rukavicama, mnogi su na tako nešto reagovali smehom.
Prošle sezone primećeni su mnogi sa opremom kao da asistiraju u hirurškim salama. Ako malina i ostalo voće bude imalo povoljnu otkupnu cenu, za ovogodišnju kampanju berbe, kažu, obući će i skafandere.
B. Novović
„Politika”-objavljeno: 10/04/2014
