Општина Осечина
Осечански крај је биo насељен још у праисторијско доба о чему сведоче трагови живота и остаци примитивних насеља на више локалитета.
У старијем каменом добу (палеолит) била је насељена пећина Камењача у Туђину.
У време неолита – малађег каменог доба људи су живели у селу Осечини Плушцу, Горњем Црниљеву и Туђину.
Људи металног доба боравили су на просторима Белотића, Беле Цркве, Коњуше и Бастава. Први народи познати по имену који су живели у овим крајевима били су Илири и Келти. И њихови остаци у виду оружја, оруђа или других свакодневних алатки могу се пронаћи у нашим крајевима.Они су дали прва имена појединим топографсим појмовима овог краја, а нека од њих су се сачувала и до данас (нпр. име реке Јадар).
На прелазу из старе у нову еру овај крај први пут улази у састав једне организоване ицивилизоване државе и то моћног Римског царства. Римљани су саградили прве добро уређене путеве, мостове и тврђаве, одакле су контролисали своју власт и надгледали безбедност на путевима. Недалеко од Пецке отворили су и рудник са пећима за топљење руде. На реци Љубовиђи и до данас је релативно добро очуван римски мост, а за Соко град се поуздано зна да је првобитно био римско утврђење.
Стабилан период мира и римске владавине од четвртог века пореметили су пљачкашки напади варварских народа. Због лакше одбране од непријатељских племена. Римско царство подељено је на два дела – Источно и Западно, а граница између њих ишла је управо преко ових крајева. Пљачкашки напади су достигли кулминацију појавом Словена на границама Источног Римског царства – Византије који се на овим просторима трајно насљеавају од половине 6 века. Словени дају своја имена већини географских одредница овог краја.