Општина Осечина
После рата живот се наставља у новој држави уз технолошки напредак који двадесети век доноси и у најзабаченијекрајеве. У варошици Осечини расте број трговачких, занатских и 
угоститељских радњи. Од 1926. године са Ваљевом је повезана новим путем преко Драгијевице и Причевића. Прорадила је и прва аутобуска линија, а пуштањем у рад приватне мини централе на Јадру уводи се и електрично осветљење. Осечина је имала председника општине за варошицу, деловођу, жандамеријску поставу, пандура и викача. Прославе и вашари организују се поред цркве у Осечини, где се уз стару црквену зграду из XVIII века гради нова. Саграђена је и нова школска зграда, а поред јавних ничу и многе нове приватне куће. У Осечини се отвара прва библиотека, затим позоришна и тамбурашка секција. Привредни развој и миран живот поново су прекинути новим светским ратом. После краткотрајног априлског рата поново почиње живот под окупацијом овог пута додатно отежан политичким сукобима и грађанским ратом. Станоништво Подгорине је добровољно пристајало или присилно мобилисано у два покрета отпора четнички и партизнски који у лето 1941. почињу борбе против немачке окупације. Устанак је брзо угушен, а у јесен 1941.год. кроз Осечину је прошла осветничка казнена експедиција палећи све пред собом. На жалост живот су изгубили и неки грађани који су се нашли пред Немцима, док је већина становника покушала да се склони далеко од путева и њиховог домашаја. Партизански одреди су побегли у Б и Х, док су четничке јединице биле присутне у осечанском крају до краја рата (неки од њих нису се предали победничким властима све до 1948. године). После пропасти устанка, највећи део становништва вратио се свакодневним обавезама трудећи се да што безболније преживи остатак рата.
Осечина је званично ослобођена 16. септембра 1944. године када су партизанске јединице поново ушле у њу. Али, рат није био завршен и још један данак у крви је плаћен мобилизацијом младића из целог краја који су послати на Сремски фронт.
У пролеће 1945.године завршен је још један велики рат са ненадокнадивим људским губицима (у току рата на територији среза Подгорског живот је изгубило 695 људи) и огромном материјалном штетом.