Православна народна хришћанска заједница Осечине, заједно са локалном самоуправом, 8. новембра на празник Светог Димитрија Солунског – Митровдан, прославила је крсну славу овдашњег братства, једног од најстаријих и најразвијенијих у Србији. Истовремено, обележен је велики јубилеј старе цркве – 250 година постојања. У присуству бројних верника, гостију и представника јавног живота ове општине, литургију је служио владика Милутин, епископ ваљевски.
– Минула два и по столећа ова црква је била молитвени дом, место сусретања и заједничарења, венчања, крштења, опела, помена… Паљена је од Турака, пустошена од Угара и обнављана руком честитих српских неимара. Једно време у њој је чувана застава храбрих хајдука браће Недића, погинулих у бици на Чокешини. Данас је споменик културе од државног значаја. За мештане и више од тога – део бића, подсетник на прошлост и крманош новим нараштајима. Наши су преци подигли ову цркву, а ви је добро чувате – рекао је владика Милутин, који је искористио прилику да похвали напоре државних власти на спречавању пријема Косова у УНЕСКО.
Намесник подгорски протојереј – ставрофор Раденко Андрић истакао је да су овдашњи верници за узора и вођу имали Светог владику Николаја, чија их је молитва чак и из злогласног Дахау логора чувала и крепила. Подсетио је и на његове речи: „Осечина, од зла одсечена…”, којима је владика описивао овај крај у који је увек радо долазио.
-Дух његов је и данас је овде, а крст, којим је Владика Милутин упутио благослове, Осечанцима је даривао управо Свети владика Николај 1937. године. И његов братанац владика Јован (Велимировић), у време док се налазио на челу Шабачко – ваљевске епархије, представљао је Подгорину као „најбогомољнији крај”.
Духовник богомољаца Осечине прота – ставрофор Михаило Станковић изразио је задовољство што је на црквеној прослави, посебно претходне вечери на бдењу, видео и доста младих верника, али и настарије чланове ове верске заједнице Драгу Димтрића и Милована Симића, који су увелико закорачили у 10. деценију живота и памте сусрете са владиком Николајем када су на богомољачке скупове долазили са родитељима.
– Стара црква има централно место на грбу наше општине, што говори какав значај има за све нас који овде живимо. То је и потврда да у Осечини постоји јединство световних и духовних власти за добро народа. Општа је жеља да наша стара црква и даље буде симбол тог заједништва – рекао је у поздравним речима председник Општине Ненад Стевановић.
У богатом културно-уметничком програму импресивно је било појање Мешовитог црквеног хора „Хаџи Рувим” из Ваљева са диригентом Милицом Степановић – Бабамилкић. О културном и историјском значају цркве говорила је Ана Ивковић, директор Народне библиотеке Осечина. Ученица Сања Николић беседила је стихове владике Николаја посвећене Осечини и Осечанцима, а у старом храму приређена је изложба вредних експоната из црквене ризнице.
Добри домаћини славе и читаве прославе били су Томислав Петровић, Милорад Јевтић и Крстивој Ђуричић, а част да буду домаћини на наредној славском окупљању указана је Драгану Алексићу, Милораду Марковићу и Славку Миловановићу.