Општина Осечина
Живан Грујичић
из Осечине,
члан Удружења књижевника Србије
У родном месту Осечини 26. маја 2014. године умро је Живан Ј. Грујичић, писац и дугогодишњи истраживач аматер.
Рођен је 1959. године. Део радног века провео је у некадашњем друштвеном предузећу „Подгорка”, а други у Музејском одељењу Народног музеја Ваљево у Осечини.
Око четири деценије аматерски се бавио научно-истраживачким радом из области археологије, историјографије и спелеологије, занимајући се за далеку прошлост Подгорине, Рађевине и Азбуковице. Највише захваљујући њему и општинском друштву истраживача, које је годинама предводио, овај крај је детаљно истражен.
Написао је више десетина научно-истраживачких радова, који су објављени у еминентним гласницима, зборницима и ревијама. Аутор је вредних публикација, као што су „Осечански крај у праисторији (издавач: Републичка конференција истраживача Србије, 1989.), „Историја осечанског краја” („Матинг”, 1984.), „Насеља општине Осечина” (Географски факултет Београд, 2002.), „Летопис културно-уметничког аматеризма у Осечини (1997.), монографија „Живот и смрт Миленка Павловића, пилота пуковника” (у издању Народне библиотеке Осечина, 2001.)… За своје записе добијао је позитивне критике научних радника и књижевника, између осталих: Милутина Гарашанина, Марије Исаиловић, Новака Милошевића, Радована – Бели Марковића.
Написао је и три романа: „Рађ, велики витез великог кнеза” (”РИЦ” Београд, 1990.), затим „Витези светлости” (Књижевна омладина Ваљево, 1997.), и „Љубав и смрт у Будиму” („Метафизика” Београд, 2004.), који заједно заокружују најдраматичнији период српске средњовековне историје од половине 14. до краја 15. века.
Грујичић је био члан Удружења књижевника Србије од 1995. године.
Иза себе је оставио супругу и сина. Сахрањен је 27. маја.
