Општина Осечина
Воће које се из Србије шаље на тржиште Европске уније мора бити и хигијенски безбедно да се не би догодило да пренесе неки вирус
Ваљево – Податак да је прошлогодишњи извоз воћа и његових производа са подручја колубарског и мачванског округа на тржишта Европске уније износио 110 милиона долара довољно говори о значају ове пољопривредне гране.
Међутим, овакав биланс може да доживи судбину куле од карата ако се не буду поштовали строги прописи о безбедности воћа и поврћа. Никоме није ни накрај памети да уз малине, јагоде или трешње добије и вирус хепатитиса А који изазива жутицу и друге здравствене проблеме.
Ово упозорење чуло се на недавном скупу представника Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, Завода за јавно здравље а у организацији Регионалне привредне коморе из Ваљева. Поред воћара, учесници овог састанка били су и хладњачари из овог краја.
Наиме, на неколико месеци пред бербу раног воћа, произвођачи и хладњачари као и остали учесници у ланцу упозорени су да морају да поштују строге прописе о безбедности воћа и поврћа које се извози из Србије у земље Европске уније.
Напросто, како се чуло, импровизација не сме бити, јер и поред свих атрибута да је воће из овог краја јединствене ароме, укуса и квалитета произвођачи могу да остану кратких рукава.
– У протеклих неколико година било је епидемија, пре свега у скандинавским земљама, након конзумирања свежег јагодичастог воћа увезеног са територије Србије. Оно је било загађено вирусом хепатитиса А који изазива заразну жутицу као и норовирусом. Због тога је важно свима у ланцу – од брања воћа, првенствено малина, па све до предаје истог хладњачарима објаснити како елиминисати ризик. Неопходно је обезбедити услове за прање руку, контролисати тоалете и отпадне материје, држати на одговарајућем нивоу хигијену целокупне опреме, као и хигијену транспортних средстава. Потребно је да вода која се користи за наводњавање и прање буде хигијенски чиста. Већина ових услова је на селу тешко остварива, али на томе се инсистира оштријим условима о безбедности воћа и поврћа – каже др Биљана Рајковић, начелница Центра за контролу и превенцију болести при Заводу за јавно здравље из Ваљева.
На скупу у Ваљеву чуло се да један број хладњачара још није успео да достигне функционални ниво система безбедности по Хасап стандарду, па ће пољопривредна инспекција до почетка сезоне бербе и откупа воћа проверавати ову ту обавезу.
– Европски захтеви су специфични и инсистираћемо на томе да свим учесницима у ланцу предочимо које су наше обавезе и шта се очекује од произвођача и државе. Воће које извозимо у Европу треба да буде препознато и прихваћено као српски бренд. Иначе, наш закон о безбедности хране усаглашен је са оним у Европској унији и цео систем је заснован на Хасап стандарду, који представља неку врсту „ситне мреже“ за спречавање ризика – навео је Ненад Вујовић, начелник пољопривредне инспекције при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Када смо малинарима из ваљевског краја још пре неколико година предочили да ће врло брзо у бербу морати да иду са специјалним рукавицама, многи су на тако нешто реаговали смехом.
Прошле сезоне примећени су многи са опремом као да асистирају у хируршким салама. Ако малина и остало воће буде имало повољну откупну цену, за овогодишњу кампању бербе, кажу, обући ће и скафандере.
Б. Нововић
„Политика”-објављено: 10/04/2014
