Вршај на имању Горана Петровића из села Осечине

Вршидба је до не тако давних година и на заталасаним теренима западне Подгорине била један од најважнијих годишњих послова земљорадника. Жито се сејало не толико ради продаје већ претежно за потребе овдашњих домаћинства. Међутим, мало по мало, што због недостатка радне снаге, што због мало боље исплативости у воћарству или сточарству, гајење житарица сведено је на минимум и појединачне случајеве, а хлебно брашно или хлеб углавном се – купују.

Један од ретких изузетака ове године је Горан Петровић из Осечине села. Он, истина, није остао на имању предака већ живи и ради у Београду, али после очеве смрти он се труди да, као некада, сваки „комад” земље обради и да све културе које овде успевају буду заступљене. Економска рачуница је у другом, а традиција у првом плану.

Овог лета вршидба је код Петровића поново окупила бројну родбину и мештане. Прво су успешно завршили посао, а потом су учесници „мобе”, баш као што је то овде обичај, били богато почашћени од стране домаћина. Принос је био сасвим солидан за ове крајеве. На све стране „прштало” је од задовољства због обновљене подгорске егзотике…