Општина Осечина
(Поводом међународног дана пешачења)
Убрзани темпо и савремени начин живота имају за последицу да сви негде журимо. Родитељи развозе децу до школа и на различите активности, а деца када се врате кући седају испред телевизора или рачунара и ту проводе, како статистика каже, у просеку пет сати. Када ово имамо на уму није за чуђење пораст гојазне деце, деце са дијабетесом или кардио-васкуларним и другим обољењима. Заборављамо да је најприроднији облик људског кретања ходање и да пешачење представља најздравији начин рекреације. Пешачење благотворно делује на психичко и физичко стање организма. Пешачити можете на кеју, трим стази у шуми….. е овде престаје прича о рекреацији.
У освит зоре, док већина спава дубоким сном, ђаци пешаци из издвојених одељења Драгодол, Гуњаци и Царина матичне Основне школе „Војвода Мишић” Пецка, крећу на свој пут до школе. Кроз шуму, уским стазама, по киши, снегу или врућини, вредни ђаци журе ка својим учитељицама. Нехају за опасности и „рекреирају“ се свакодневно у просеку четири сата. Код њих нема неоправданих изостанака и лажних болести. Они су по правилу најсавеснији и најодговорнији и не пада им тешко рад у школи, а ни код куће. Одлични су ђаци, а од укупно 299 ученика ове школе, њих 11 је без изостанка. Међу њима су и четворо ђака пешака из издвојених одељења. Када из нижих пређу у више разреде чека их још и вожња аутобусом до матичне школе, али их никада нећете чути да се жале, кукају или јадикују. На путу кроз планинске забити решавају се домаћи, играју се, свађају а понекад заљубе наши ђаци пешаци који заогрнути мраком иду у школу или се враћају кући.
И тако, када кренете на препоручену тридесето-минутну умерену шетњу нека вам падну напамет и они којима је пешачење – пут ка знању и некој бољој будућности, они којима је једини страх да не закасне код вољене учитељице.
