У оквиру свечаности организованих поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата из штампе је изашла књига „Сећања из трагичних дана Србије 1914 – 1918” аутора Нинка Петровића, коју су на занимљивој промоцији читалачкој публици прредставили уредник књиге Бранко Матић, а у име издавача Народне библиотеке Осечина Ана Ивковић, директор ове установе.
– …Као учесник у Првом светском рату покушао сам да са своје стране нешто више, непосредније, конкретније и целовито кажем. Писао сам аутобиографски, онако како сам овај рат проживљавао и видео. Освртао сам се на борбу великих савезника само онако и онолико колико је то било у вези са Србијом…Ослањао сам се на своја сећања, која су ми остала урезана у памћење…литературу и консултације са војним стручњацима…Био сам нешто гласнији и слободнији када сам говорио о греховима великих савезника према Србији…- подсетио је Бранко Матић на речи Нинка Петровића уводећи читаоце у књигу.
Матић је још истакао да је Петровић овим делом дао свој допринос описивању Првог светског рата и његове трагичности, а избором догађаја, јасним стилом њиховог описивања и недвосмисленим ставовима о њима омогућио читаоцима упознавање „из прве руке” са оним шта се догађало, како се догађало и како је то деловало на војнике и народ.
– Како је Нинко Петровић као становник Белотића код Осечине био непосредни учесник у борбама које су 1914. и 1915. године вођене на теренима данашње територије општине Осечина и њених суседа, садашњи житељи у овој књизи наћи ће изузетне описе догађаја и учешћа својих предака у њима. Захваљујући томе, херојство војника и официра, али и народа који је помагао у борбама вођеним пре 100 година у Белотићу, Баставу и околини, остаће трајно упамћено за будуће генерације – додао је Матић.
Слово о аутору:
Нинко Петровић рођен је 1896. године у Белотићу, који је тада припадао Рађевском срезу, а сада је у општини Осечина. У родном селу завршио је основну школу, а затим је похађао Гимназију у Шапцу. После завршеног шестог разреда Гимназије избио је Први светски рат, а Петровић је у јесен 1915. године мобилисан и са српском војском преко Албаније стигао у Грчку. После краће обуке 1916. упућен је на Солунски фронт, а у Грчкој, у граду Волосу, као ђак-поднаредник завршио је седми и осми разред гимназије и положио матуру. После пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије вратио се у родни крај.
После рата, радећи као чиновник, порезник и цариник завршио је Правни факултет. Прво је службовао у Кикинди, затим у Београду. Од 1929. до 1941. године био је стални бранилац комуниста пред Државним судом. За време Другог светског рата био је у ратном заробљеништву, а по повратку, од 1946. до 1951. године налазио се на дужности председника Извршног народног одбора града Београда, што је у рангу данашње функције градоначелника. Носилац је више домаћих и страних одликовања.
Умро је у Земуну 1981. године, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Фотографија: Промоција књиге „Сећања из трагичних дана Србије 1914 – 1918”