Општина Осечина
– Почео сам да дишем на шкрге,/ као риба у дубоком виру,/ све што не смем и не могу речи,/ записујем на белом папиру – уводни су стихови у збирци песама Зорана Нинића „Почео сам да дишем на шкрге”, а уједно и прва строфа истоимене песме на почетку ове нове књиге. У питању је друго, допуњено издање збирке (прво је под истим насловом објављено 2011. године), које су аутор и издавач – Народна библиотека Осечина промовисали пред бројним аудиторијумом у сали Основне школе „Браћа Недић” у Осечини.
О збирци, аутору и његовој поезији лепе речи говориле су рецензент Љубинка Стевановић, наставница српског језика и књижевности, и уредник књиге Драгица Пуљезевић, професор српског језика и књижевности. Стихове су, уз аутора, читали и ваљевски глумци Бранко Антонић, Ангелина и Драган Лукић.
Свестрани уметник Зоран Нинић преко 40 година учествовао је у раду локалног културно-уметничког друштва „Крушик-Пластика”, чији су најмлађи чланови на крају програма извели игре из Подгорине и Западне Србије. У свом ширем завичају, кога је први од свих песнички опевао, Нинић је познат не само као песник лиричар, већ и као етнолог, љубитељ старина, хумориста и сатиричар, али и као врстан музичар, глумац и забављач…
Овог пролећа подгорски завичајни песници, поред ове, објавили су у кратком временском размаку још две нове и вредне књиге. Прво је из штампе изашла књига Љубинке Стевановић „Јабуке за унуке” – занимљив колаж сећања и размишљања у прози и стиховима, а онда и песме Милана Ивановића сабране у делу под називом „Азбука”. Реч је јединственом песничком и књижевном покушају песника, који је сваком слову азбуке подарио макар по једну песму у којој наслов и свака реч у њој почињу баш тим одабраним словом.
