Општина Осечина
Близу 50 Подгораца различитих старосних и образовних структура, као и занимања, одазвало се позиву за Васкршњем сусрету завичајаца, који је уприличен у седишту матичне општине. До њега је дошло на иницијативу Културног клуба Осечине, а скуп је организован од стране локалне самоуправе. У двочасовном срдачном разговору са земљацима су време пријатно провели Ненад Стевановић, председник Општине и његов заменик Милан Симић са сарадницима.
Топли међусобни поздрави, прижељкивани или ненадани сусрети, сетна подсећања на „стара добра֊” времена, похвале на рачун локалне власти, како због организације овог скупа тако и због приметних резултата рада у овој средини у протеклим годинама. Наравно, нису изостала ни гласна размишљања о ономе шта још увек овде недостаје, као ни предлози за будућност. Било је и помало дискретних најава повратка, углавном у пензионерским данима, а неки нису искључили могућност да се то можда догоди и пре.
Челници Општине искористили су „Васкршњи завичајни сусрет Подгораца” да представе актуелни тренутак ове локалне заједнице и позову све којима су Осечина и Подгорина у срцу да се у оквиру својих могућности придруже у предстојећим развојним активностима.
– Свака част, Сајам шљива је надалеко афирмисао Осечину и воћарство овог краја. Градски трг са спомеником браћи Недић и Спортски центар и његови објекти, терени и базени су детаљи за понос и на њима могу да позавиде и много веће и развијеније средине. Улице, тротоари, инфраструктура… чини ми се да је свега овога било седамдесетих и осамдесетих година прошлог века многи не би ни размишљали о одласку из Осечине – каже Томислав Недић из Обреновца.
Полазећи од ситуације у Горњем Црниљеву, где често долазе, житељи Ваљева Момчило Миловановић, пензионер и Владета Савић, грађевинац, нуде „рецепте” за опстанак како у њиховом родном селу, тако и у осталим подгорским насељима где је рурално становништво све старије и вековна огњишта пред трајним гашењем:
– Модерне задруге, оспособљене за обраду већ помало запуштеног земљишта старачких домаћинстава, а касније и продају добијених производа, могле би да препороде аграр. А тамо где је већ пуно запарложено, „лек” би могао да буде у томе да се ти делови претварају у индустријске зоне у којима би се подизали капацитети за прераду домаћих сировина. То би било далеко јефтиније од скупих локација у приградским деловима већих места – рекао је Савић, док Миловановић сматра да подгорски терени, који су богати воћњацима, медоносним пољским цвећем и растињем, представљају посебну погодност за интензивнији развој пчеларства.
– Осим пољопривреде Осечина има велику шансу и у туризму- убеђен је афирмисани туристички радник Зоран Матић из Лознице. Он се спрема за пензионерске дане у родном крају. Породичну кућу и окућницу на три километра од Осечине већ је претворио у пријатан етно кутак који увелико прима госте. Сматра да туризам овде има добру перспективу и нада се да ће многи кренути његовим стопама.
Математичари Момчило Бајић из Београда и Биса дев. Павловић из Нове Пазове, затим „Осечанске Београђанке” економиста Бранка дев. Јовановић, правница Ана Судимац дев. Панић и учитељица Лола Перовић дев. Андрић, били су пуни речи захвалности на рачун домаћина и организатора овог сусрета. Посебно их је, кажу, обрадовала најава скорашњег почетка радова на ревитализацији најважније подгорске саобраћајнице од границе између Доње Каменице и Осладића па све до Завлаке. Предмет интересовања Жаклине Андрић из Београда је судбину „посрнулог” моста на Јадру код аутобуске станице у Осечини, с обзиром да он представља велику опасност приликом високих водостаја.
Уметничке „душе” свих профила, од академског сликара Ђорђа Станојевића, преко глумца Бранка Јанковића и ликовног ствараоца Милована Панића до естрадне звезда у успону Драгана Веселиновића, који своје каријере граде у Београду, Панчеву, широм Србије и региона, истакли су да у завичај често и увек радо долазе. Кажу да се баш на просторима одакле вуку своје корене најуспешније инспиришу за своја нова остварења. Некадашњи спортисти Горан Ненадовић из Ваљева и Жељко Нинић из Београда предложили су да неки од наредних сличних сусрета буде „зачињен” спортским надметањем ветерана или другим пригодним програмом.
А на крају, сви заједно сложили су се да сличних виђења буде и убудуће. У истом теремину или у неком другом, поново у Осечини или можда у Београду, на наредном Сајму шљива или… Свеједно, само да се опет окупе и овако лепо друже…
