Општина Осечина
Непрегледни засади у „комаду” на више десетина хектара, затим огледна поља као из снова, онда максимална примена агротехнике, науке, струке и праксе, па системи за наводњавање и противградне мреже у воћњацима и виноградима, само је део од свега оног импресивног што је видела и о чему је најлепше утиске понела група од 40 воћара са територије општине Осечина приликом недавне једнодневне стручне посете плантажама и огледним пољима у околини Новог Сада.
– Захваљујући проф. др Зорану Кесеровићу са Пољопривредног факултета у Новом Саду, који је био наш домаћин, дошли смо до нових сазнања која представљају добар рецепт за будућност воћарства . Он нас је прву упознао са задругом „Граничар” у Моровићу, која има савремени засад јабука на површини од 40 хектара. Затим смо видели модеран јабучњак и засад винове лозе на око 100 хектара у Малој Ремети, а онда огледно поље новосадског Пољопривредног факултета – Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру, где се налазе узорни засади јабука, брескви и шљива. На крају смо били и на огледним пољима за виноградарство у Сремским Карловцима – каже Душан Вучићевић из Пољопривредне стручне службе општине Осечина, која је са Општинском управом организовала ово едукативно путовање.
По речима заменика председника Општине Осечина Милана Симића, који је предводио делегацију локалне самоуправе, љубазни домаћини на челу са професором Кесеровићем, потрудили су се, не само да својим гостима покажу и проведу их кроз засаде, већ су им до најситнијих детаља представили свој рад и планове и дуго, стрпљиво и отворено одговарали на свако од бројних постављених питања од стране подгорских воћара.
– Кад би макар део виђеног могли да „пресадимо” код нас ко зна где би нам био крај – презадовољан је Владо Јовановић из Остружња, овогодишњи победник Сајма шљива, а Будимир Јовановић из Гуњака, двоструки сајамски шампион, убеђен је да је тако нешто или макар слично могуће направити и у Подгорини, али уз удруживање воћара, већи општински буџетски колач за подстицај пољопривреде и, наравно, озбиљније државне субвенције и прихватљивију банкарску подршку од постојеће.
