Изложба Шљива – симбол Подгорине

У сусрет изложби чије ће отварање бити 29.08.2013 године у 17 часова и 30 минута у одељењу музеја у Осечини.

Назив изложбе:“Шљива – симбол Подгорине“ Аутори изложбе: проф.Гачић Ж.Светозар,руководилац одељења музеја у Осечини,Народни музеј Ваљево; проф.Ћировић Марина,кустос историчар,Народни музеј Ваљево;

Када се у Србији изговари реч „шљива” онда је, бар за већину од оних који то чују, прва асоцијација – Осечина и Подгорина. Управо због тога је ова изложба посвећана шљиви као краљици воћа и највреднијем подгорском и значајном српском благу. Шљива је синоним за наш крај и заслужује да јој се посвети што више пажње. Ова наша изложба је мали поклон – шљиви.

Шљива има округли или овални плод, плаве, црвене или жуте боје покожице . Месо плода је слатко, жућкасте боје с коштицом у средини. Шљива је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива или шљивка), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Од шљиве се прави врло укусно слатко, затим пекмез, мармелада, џем, сок, колач од шљива (шљивани колач), кнедле са шљивом, неозваничени афродизјак „карабан”, који је посебност нашег краја, као и разни други специјалитети.

Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Сматра се да су плодови шљиве коришћени у исхрани људи још у доба сојеница, што потврђују ископине у Швајцарској, где су пронађене коштице црног трна и трношљиве. Исто тако постоје и докази да је на просторима Балканског полуострва шљива гајена још у време касног бронзаног доба. У ископинама сојеница у Босни из тог времена, пронађене су коштице трношљиве и трешње.

Шљива је пореклом са Кавказа, одакле се раширила 6000 г. пне. у стару Сирију, Месопотамију, Египат и на Крит. Први писани подаци о шљиви потичу од грчких песника Архилога и Хипона (600 г.пне.), а грчки ботаничар Теофраст(370-285 г. пне.) је описао три сорте шљиве.

Најраспрострањенију касно – цветајућу сорту шљива на овим просторима – пожегачу (маџарку) – пренео је на Балкан Александар Македонски, 333. године п.н.е. Римљани су донели шљиву из Сирије пошто су је освојили 64 г. пне, а императори Проб (232-282) и Диоклецијан (243-316) су је ширили по територији данашње Србије.

Од римских природњака, шљивом су се бавили Плиније Старији (23-79) описавши 11 сорти, као и Паладије (4.век) који је, такође, описао више сорти.

Јужни Словени су приликом својих миграција затекли шљиву на Балканском полуострву где се она спорадично налазила. У средњем веку највише је гајена у долини Западне Мораве, Ибра и Лима, углавном на манастирским и властелинским имањима. Тек средином 19. века у Србији се шљиварство унапређује, а почетком 20.века доживљава праву експанзију исписујући златне странице нашег шљиварства. Из Србије и Босне је 1904.године извезено чак 108000 тона, а 1908 – 85000 тона осушене шљиве пожегаче.

На овој изложби посетиоци ће моћи да виде како се у Подгорини развијала љубав према шљиви кроз историју, њено обрађивање и прерађивање. Посебна пажња посвећена је некадашњем предузећу за производњу, прераду и промет пољопривредних производа „Подгорка“ д.о.о. – Осечина, која је од 1961.године, када је почела са радом, дуги низ година била носилац развоја наше општине.

Посетиоци ће моћи да виде филм о овој фабрици и Осечини из тих година, затим фотографије из погона фабрике као и фотографије са гостовања у „Подгорки“ великих српских глумаца Мије Алексића и Миливоја Живановића. Такође, моћи ће и да прочитају сачуване чланке из новина који се односе на развој ове фабрике, чија је основна грана пословања била прерада воћа, а на првом месту шљиве.

Велики део изложбе посвећен је земљорадничкој задрузи у Пецкој која је основана давне 1946.године и која и дан данас успешно послује.ЗЗ“Пецка“ је била и остала позната по преради шљиве а поред тога она се бави и производњом разних врста воћа.Њено пословно подручје обухвата 5 насељених места и варошицу Пецку која је центар пословања ове задруге.

Ова изложба је и својеврсно подсећање и на прве покушаје подизање значаја шљиве у нашој општини путем организовања манифестације у част најраспрострањеније воћарске културе. Наиме, још пре 20 година, односно тачно пре две деценије, сада већ далеке 1993. године, у Осечини је почело одржавање првих „Дана шљиве у Подгорини“. Ова манифестација реализована је још и 1994.године, док је 1995. године била у плану, али се тада и касније није више одржавала.

Посетиоци ће моћи да се подсете на те догађаје кроз фотографије, сачуване документе и чланке из новина. О важности манифестације говори податак да је на првим „Данима шљиве у Подгорини“ гост био Њ.К.В. принц Томислав Карађорђевић. „Дани шљиве у Подгорини“ су у обе године свог постојања једним делом имали и сајамски карактер са изложбом на којој су своју производњу у овој области представили поједини подгорски произвођачи. У излагачком делу наступио је један број фирми и предузетника из овог краја и окружења. Било је и предавања из области пољопривреде, као и занимљивих културно-уметничких и забавних програма.

После паузе од 12 година у којима није било „празника шљиве“,на залагање тадашњег руководства општине Осечине, нешто на танким темељима угашене манифестације, а много више као плод детаљног осмишљавања, планирања и организовања, последње седмице августа 2006. године настао је први прави Сајам шљива у Осечини. Циљ је да се шљива и шљиварство поставе на место које заслужују, да се овим путем афирмишу и све друге вредности општине Осечина, пре свега привредни, пољопривредни, воћарски и туристички ресурси и потенцијали. За протеклих седам-осам година то је прерасло у традицију успешног одржавања, а сајам из године у годину све више расте. Пословни аспект, едукативни и туристички део Сајма су приоритетни, а бројни садржаји из фестивалског дела првенствено су у служби истицања главних вредности Осечине. У сусрет овогодишњем, 8. по реду, Сајму шљива у Осечини, због свега тога значајан део сајамске изложбе посвећен је свим предходним сајмовима и наше је заједничко подсећање на пређени пут.

Поред овога посетиоци ће моћи да виде документа о преради шљиве из нашег краја као и етнолошке експонате који су се некада користили за прераду нашег „плавог блага“.

Изложба „Шљива-симбол Подгорине“ је својеврсна предприча, односно на неки начин увод, у будући „Први српски музеј шљиве“, који ће бити отворен баш у Осечини. Са њим би се цела прича о шљиви и Подгорини објединила, а трајање Сајма шљива са три дана продужило на свих 365 или 366 дана годишње.

Сваке године у време „Сајма шљива“ Осечина постаје престоница Србије у шљиварству, посебно када је у питању сува шљива, и због тога вас овом приликом позивамо да сваки пут обавезно посетите нашу општину и наш крај, да заједно са нама уживате у веома занимљивом овогодишњем програму, онда у лепотама и благодетима природе, богатој историјској, културној и духовној заоставштине, али и модернизованој инфраструктури, који су сви заједно наши туристички адути. Наравно, рачунајте и на гостопримство срдачних и питомих људи са овог подручја, то јест из краја који има многе карактеристике људи који у њему живе .

Руководилац одељења музеја у Осечини

Проф. Гачић Ж. Светозар