Ненад Вилотић из села Гуњаци као један од већих произвођача шљиве наводи да не може бити задовољан овогодишњим родом и такав принос доводи у директну везу са неповољним временским условима. Сајам шљива сматра великом шансом сваког произвођача.
– Треба на такав начин да наша Општина подржава нас произвођаче јер тада долазе нови купци, а то је и прилика да држава чује за нас и овај наш воћарски крај. Тако можемо да опстанемо и да унапредимо све. Тако и млади могу да имају перспективу и остану на селу. Сајмови и сви јавни скупови који окупљају нас пољопривреднике су само добро допринели овом крају. Морам да додам да су нам путеви и инфраструктура битни, како би и млади остајали, а и ми произвођачи побољшали услове производње – рекао је Вилотић, додајући да су се многи купци доста интересовали за његову шљиву и производе управо након сајамских манифестација.
Преко двестотине стабала шљиве доноси добар принос којим се сврстава међу веће одгајиваче шљива. На подрињском поднебљу сматра да је најбоље успевала стара сорта „Пожегача“, док у новијем времену засаде преузимају сорте „Стенлеј“ и „Чачанка родна“.
– Климатски услови су пуно утицали на род. Ове године смо имали вруће пролеће, после доста кишовито време и све је допринело да је и мањи род и прилично је спало шљива. Није ни квалитетан род као што може да буде. Рад у воћњаку захтева пуно посла, мораш да радиш стално. Ове године стварно очекујем мали принос. Нисам ни третирао воћњак управо због неповољних временских прилика које то нису дозвољавале. Осим малог приноса, мала је и цена шљиве – наводи Вилотић.
На временске услове произвођачи не могу да утичу, али се Вилотић нада да ће боља година олакшати и производњу.
– Ја не сушим шљиву и углавном је дајем у сировом стању. Прошла година је ишла на руку управо за сиров производ. Све зависи од квалитета и од године. Очекујем пола вагона сирове шљиве максимум ове сезоне. Тешко је подмирити трошкове и улагања и мислим да смо у губитку у старту. Мало треба да нам помогне и држава. На претходним сајмовима сам причао са министром и он је обећао да ће долазити и да ће се побринути за предавања за произвођаче. Посебно нам то значи у зимском периоду када немамо радове у пољу, али можемо да унапредимо знање о узгоју и пласману шљиве – каже Вилотић.
Осим сирове шљиве, део воћа определи за производњу ракије, а каже да нема никакве тајне рецептуре те ракију ради по старом обичају.
– Нема ту никакве тајне, прво се чека да преври 21 дан, па се пече, затим препече. Прво мека, па љута ракија се тако добија. Од „Пожегаче“ је најбоља ракија и нека каже ко шта хоће. То је све стари рецепт и битно је да је од наших шљива, па је зато наша ракија најбоља – поносан је Вилотић на своју производњу, а осим шљивика, успешно гаји и пчеле и има преко стотину кошница. Његов савет за уживање у доброј капљици јесте у правој мери, једна до две ракије ујутру јесу уживање, а све преко тога већ није. Што се тиче наследника има три ћерке и седморо унучади, а свако од њих иако у својим породицама и пословима, радо помогне у сезони и окупи се око шљивика у Гуњацима надомак Осечине.