Војислав Палија за сада „довео” пет удавача из Албаније

Када је пре више од три деценије стигао у Осечину да за живот зарађује водећи рачуна о здравственом стању сточног фонда овдашњих домаћина, Војислав Палија, ветеринарски техничар из околине Шавника у Црној Гори, није ни слутио да ће у последњој четвртини свог радног века доћи у ситуацију да готово подједнаку енергију онај коју свакодневно улаже у превенцију, лечење или осемењавање домаћих животиња употреби за решевање једног другог, може се рећи горућег питања у овом крају, па и читавој Србији.

Наиме, подгорска села, уосталом као и већину других у рураралним деловима државе, захватила је опака модерна болест звана „бела куга”. Школована и нешколована младеж већ одавно бежи од сеоског живота у градске средине. Без њих, насеља старе, многима прети и гашење у скорије време. У њима је све мање женске чељади, ретко се може чути дечји плач или смех. Понеки момак који одлучи да остане на дедовини и очевини нема с ким да то обрађује, а још мање да заснује породицу. Цуре неће да се удају у село, траже посао и срећу у граду. Времешни домаћини, на искрају радног и животног пута, с тугом све то посматрају и брижни за унуке или синове, као и своја имања, чекају судњи дан…

Делећи добро и зло са људима на овдашњим питомим теренима Војислав Палија је одлучио да покуша да помогне нежењама. Уједно, да и сам на користан начин проведе слободно време између ветеринарских интервенција и акција. Са пријатељем из Бара у Црној Гори, који има фирму регистровану, између осталог и за послове посредовања приликом склапања бракова, осмислио је начин да за младожење из Подгорине и западне Србије потражи одговарајуће решење. И за сада су га успешно пронашли, и то у – Албанији.

Прво је Афродите дошла у Врбић у општини Крупањ. Већ је и дете родила. После ње, за само неколико месеци, стигле су Гита из Скдра на Бојани у Скадар код Пецке у општини Осечина, затим Мерита у Дренајић на падинама Медведника, на подручју града Ваљева, а крајем августа, у размаку од само десетак дана приспеле су Ена из Скадра на Бојани у Ваљево и Ина из Љежа, надомак обале Јадранског мора, у Лукавац, такође на ваљевској територији.

-Прочуло се по целој Србији. Ето, из Сурдулице су се три момка јавила, зову ме из свих делова Шумадије и Колубарског округа. Једино су нежење из околине Осечина, а има их близу 1.000 у најбољим годинама живота, још увек доста опрезни. Можда је и до новца, нема га баш овде превише, а одлазак у Албанију, упозавање, договарање и даривање, ипак, коштају – вели проводаџија Палија, захваљујући својој фирми и колегама што му дозвољавају да често одсуствује са посла ради одлазака са потенцијалним младожењама и ужом родбином код албанских удавача и њихових фамилија.

Фотографија: Војислав Палија (први с десна) на свадбеном весељу Албанке Ине и Веселина Пантића из Лукавца код Ваљева.