Opština Osečina
(Povodom međunarodnog dana pešačenja)
Ubrzani tempo i savremeni način života imaju za posledicu da svi negde žurimo. Roditelji razvoze decu do škola i na različite aktivnosti, a deca kada se vrate kući sedaju ispred televizora ili računara i tu provode, kako statistika kaže, u proseku pet sati. Kada ovo imamo na umu nije za čuđenje porast gojazne dece, dece sa dijabetesom ili kardio-vaskularnim i drugim oboljenjima. Zaboravljamo da je najprirodniji oblik ljudskog kretanja hodanje i da pešačenje predstavlja najzdraviji način rekreacije. Pešačenje blagotvorno deluje na psihičko i fizičko stanje organizma. Pešačiti možete na keju, trim stazi u šumi….. e ovde prestaje priča o rekreaciji.
U osvit zore, dok većina spava dubokim snom, đaci pešaci iz izdvojenih odeljenja Dragodol, Gunjaci i Carina matične Osnovne škole „Vojvoda Mišić” Pecka, kreću na svoj put do škole. Kroz šumu, uskim stazama, po kiši, snegu ili vrućini, vredni đaci žure ka svojim učiteljicama. Nehaju za opasnosti i „rekreiraju“ se svakodnevno u proseku četiri sata. Kod njih nema neopravdanih izostanaka i lažnih bolesti. Oni su po pravilu najsavesniji i najodgovorniji i ne pada im teško rad u školi, a ni kod kuće. Odlični su đaci, a od ukupno 299 učenika ove škole, njih 11 je bez izostanka. Među njima su i četvoro đaka pešaka iz izdvojenih odeljenja. Kada iz nižih pređu u više razrede čeka ih još i vožnja autobusom do matične škole, ali ih nikada nećete čuti da se žale, kukaju ili jadikuju. Na putu kroz planinske zabiti rešavaju se domaći, igraju se, svađaju a ponekad zaljube naši đaci pešaci koji zaogrnuti mrakom idu u školu ili se vraćaju kući.
I tako, kada krenete na preporučenu trideseto-minutnu umerenu šetnju neka vam padnu napamet i oni kojima je pešačenje – put ka znanju i nekoj boljoj budućnosti, oni kojima je jedini strah da ne zakasne kod voljene učiteljice.
