ВЕСТИ:
Почетна / вести / репортаже / „ПРИВРЕДНИ ПРЕГЛЕД”: Воћарски крај зрео за инвеститоре
„ПРИВРЕДНИ ПРЕГЛЕД”: Воћарски крај зрео за инвеститоре

„ПРИВРЕДНИ ПРЕГЛЕД”: Воћарски крај зрео за инвеститоре

(Интервју са Ненадом Стевановићем, председником Општине Осечина)

Општина Осечина – српска и регионална престоница суве шљиве и шљиварства, како је често називају, свој развој види у воћарству по ком је надалеко позната. На овој територији, како наводи Ненад Стевановић, председник општине, око 3.000 хектара је под воћем, три четвртине становништва бави се пољопривредом, док од укупног извоза воћа, чак половина извезених сувих шљива из Србије потиче управо из овог краја. “Клима и надморска висина од 210 до 973 метра Осечину чини идеалним местом за воћарство. Шљива је доминантна и само на нашој територији налази се преко милион стабала, што значи да их је 70 по глави становника. Такође, ту је и малина, које нажалост има све мање, купина, која је последњих година имала добру цену, а познати смо по вишњи и трешњама. У последње време све више људи бави се пчеларством. Ово је незагађен крај који пружа могућност за производњу квалитетног меда”, истакао је Стевановић.

Како видите даљи развој воћарства у вашем крају?

Поред компаније “Подгорина фрухт” овде постоји и земљорадничка задруга Пецка са 130 запослених која није у сјајној ситуацији, али нам је врло битна јер се налази на простору који је прави воћарски крај. Око 6.000 тона сувих шљива извезе се из Србије, од тога 3.000 тона је из Осечине. Познати смо по сувој шљиви и на овом простору у последњих пар година никло је пуно фирми које се баве њеном прерадом. Мислим да смо успели да анимирамо људе на селу да пољопривредној производњи приступе на мало другачији начин са одређеним предузетничким духом. У селима смо 2006/7. године имали од 10 до 15 мини сушара, док данас имамо од 160 до 170. Људи сада схватају да шљиву не треба да продају свежу, у џаковима, када неко наиђе и покупи, већ да треба да је задрже, прераде и као такву пласирају онда када им одговара.

Какве подстицаје пружате за покретање сопственог бизниса и на који начин стимулишете младе да остану?

Општина за свако додатно радно место даје 1.000 евра, али под условом да предузеће има најмање десет запослених, да новозапослени радник буде у радном односу најмање две године и са пребивалиштем на територији општине. Уколико инвеститор запосли најмање педесет радника добија могућност бесплатног коришћења земљишта, субвенције при изградњи инфраструктурних пројеката – прилазни путеви 100 посто, трафостанице 50 одсто. Бесплатан прикључак на јавни водовод и канализацију, као и ослобађање од комуналне таксе за годину у којој је предузеће основано, добија инвеститор који запосли десет радника. Такође, сви инвеститори на располагању имају бесплатну правну помоћ при оснивању предузећа и добијању грађевинских и других дозвола које се издају у најкраћем року. За процену утицаја пројекта на животну средину – 36 дана и седам за добијање грађевинске дозволе.

Када је реч о младима, нагласио бих да имамо сјајне студенте који имају високе просеке на најтежим факултетима, иако школовање одавде није ни лако ни јефтино. Трудимо да им помогнемо стипендирањем. Ове године 60 студената који имају просек преко осам добија месечну стипендију од скоро 10.000 динара. Са њима се, као и претходних година, закључује уговор који их обавезује да се запосле на простору наше општине. То је једини начин да им помогнемо и задржимо их. Нажалост, за све те младе људе често нема довољно радних места, па онда морамо да их пустимо да оду.

Колико ће обилазница и Коридор 11 Осечину учинити интересантнијом за инвеститоре? Да ли су у плану нова улагања у инфраструктуру?

Лоша путна инфраструктура отежава и долазак инвеститора. Пример за то је и “Подгорина фрухт”, сјајан инвеститор који је пре свега у Осечину дошао због квалитетне сировине. Посао им отежава лоша путна мрежа због које не могу нормално да извозе своје производе. Из кредита Светске банке урађена је половина пута од Ваљева ка Осечини, ове године је планиран наставак до наше општине и даље ка Лозници. У плану је била и пруга Ваљево-Лозница из руског кредита. Доста тога је на њој урађено, међутим, држава је проценила да се треба базирати на пругу Београд-Нови Сад јер то захтева ЕУ.

Пре две године покренули смо један одличан пројекат у сарадњи са Чешком развојном агенцијом. Реч је о улагању у водоводну мрежу. Донација је била у виду материјала, а наше комунално предузеће било је извођач радова. Током 2012. и 2013. године урађено је 2.700 метара до Белотића. Сматрам да је овај вид пројеката веома добар и требало би га примењивати и у будућности. Са истом агенцијом још увек преговарамо, али због избора у Чешкој и сада код нас сви пројекти се одвијају успорено. Верујемо да ћемо уз њихову помоћ покренути изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода.

Како оцењујете развој приватног предузетништва у вашој општини?

Поред воћарства, имамо пуно предузећа који се баве прерадом пластике. Реч о 23-24 фирме које су настале када је компанија “Крушик пластика” доспела у тешку ситуацији. Неколико фирми запошљава и до 50 радника, негде је реч о породичним предузећима, док поједине запошљавају од 20 до 30 радника. Једна од познатих фирми у овом крају је “Јадар пак”, која се бави производњом чајева. Половину своје производње извозе у земље у окружењу, а кренули су и са извозом чајева у Кувајт. Присутни су у свим маркетима у Србији и имају 50 запослених.

Зашто је Осечина атрактивно место за улагања, очекујете ли неке нове инвестиције?

Мислим да многе општине нуде сличне услове. Оно што нас чини привлачним јесу пре свега квалитетна сировина, традиција у воћарској производњи, као и квалификована радна снага. Велику шансу видимо у кондиторској индустрији. У Осечини се налази фабрика “Марципан” која је приватизована и ради са минималним капацитетима, иако има много људи који су годинама радили у тој индустрији и који знају посао. Пре пар месеци разговарали смо и са представницима „Бамбија” и надамо се да ћемо у наредном периоду наћи неко решење за ову фабрику. Такође, желимо да покренемо и текстилну индустрију. Било је више разговора са фабриком “Вали” из Ваљева, која осим у том граду, погон има и у Лозници. Покретање ове индустрије довело би до прилива женске радне снаге, што је врло важно за развој и повећање наталитета.

За инвеститоре важна политичка стабилност

“Мислим да инвеститорима највећи проблем представља бирократија. Поред инфраструктуре која је важна, за њих је још битнија политичка стабилност коју очекују ако већ улажу огромна средства. Инвеститори желе да своје инвестиције реализују онако како су планирали. Примера ради, Аустријанци су до сада у „Подгорину фрухт” уложили доста новца и сада ослушкују шта ће се даље дешавати. Наравно да им је битно шта се догађа у Србији јер фабрику не могу да ставе на леђа и однесу. И да је продају не могу да извуку онолико колико су уложили и зато им је важно каква је ситуација како на локалном, тако и на републичком нивоу”, наводи председник општине Ненад Стевановић.

Сајам шљива мотор развоја туризма

Према речима председника општине, Сајам шљива је најзначајнији догађај у Осечини. Током ове манифестације, у којој учествује 200 излагача, овај крај посети више стотина странаца и по неколико десетина хиљада пословних људи и туриста. Поред мотела и других смештајних капацитета, сва села се ангажују у примању гостију. “Током трајања сајма наша општина постаје „Југославија у малом” и управо ова манифестација помогла нам је да схватимо шта све имамо, а недовољно користимо и шта нам недостаје. У Осечини постоје велике могућности за развој сеоског туризма који је већ сада доста заступљен, а поред тога велику шансу видимо у спортском туризму, пре свега дечјем. Поред фантастичне спортске хале са фитнес центром, тениским теренима, базенима и бројним игралиштима, Осечина има и смештајне капацитете који су током лета максимално попуњени. “Постоје бројни културно-историјски споменици и православни храмови, као и фантастична планина Рожањ, која као и Горње Црниљево – село са више извора минералне воде, пружа огромне могућности за развој здравственог туризма”, истиче Ненад Стевановић, председник Општине Осечина.

Scroll To Top