Општина Осечина
Припремање зимнице од свих врста поврћа и воћа креће већ од ране јесени, а позни јесењи дани су уобичајено време за остављање меса и месних прерађевина за долазећи хладнији зимски период. У подгорским селима готово да и нема домаћинства које то не чине на традиционалан начин. Међутим, у насељима градског типа, попут општинског седишта Осечине, због пооштрених прописа око услова за гајење домаћих животиња, популарни свињокољи су последњих година постали права реткост.
Међутим, Лука Лазић из Осечине, чија је кућа у близини центра вароши, после забране надлежних да свиње тови у свињцу у свом дворишту, успео је да нашто даље, у делу места које није покривено забрањујућом општинском одлуком, пронађе кутак и одгаји две зимине укупне тежине од 400 килограма „живе мере”.
Децембарског викенда, по прохладном времену „украшеним” снежним амбијентом, кренули су планирани и дуго очекивани послови. Помоћ са стране била је више пожељна него неопходна. За сваки случај, осим укућана, још су ангажовани: домаћинов брат и рођаци, кумови и другови, комшије и колеге…
Уз рано јутарњу „врућу” или хладну ракију, кувано вино или чашу „другог отока” од нове бербе, понеко пиво или само црну кафу, послови су брзо и успешно одмицали. Кад је стигла потврда од ветеринара да је месо исправно за коришћење одмах је и роштиљ прорадио. Уз добар залогај тазелука и салате, све је лакше. На хладноћу и снег нико више није обраћао пажњу. Тако све до мрклог мрака, па и сутрадан до подне.
Шницле за замрзивач, месо за млевење, вешалице, каишеви сланине и ребра за сушење, онда домаћа кобасица, кавурма, шваргла, маст и чварци, „дуван”, наравно. Свега за сваког, а остаде доста и домаћину и његовој чељади. Биће још, веле, како наш народ каже „и за гушу и за душу”, само сад прво да се осуши у сушари на благом диму из букових пањева, па онда да прођу причешће и Божићни пост …
Фотографија: Припреме за зиму код Луке Лазића (на слици: лево)
